fbpx
Vrh

“Sa Kube smo doputovali tik pred uvođenje vanrednog stanja. Bilo je napeto u povratku, iako tamo nismo baš znali šta se dešava. Meni je bilo samo bitno da dođem na svoj kontinent, da ne zaglavimo na Kubi gde skoro da nema ni lekova”, priseća se prošlogodišnjeg putovanja Ana Timilić Patalov.

Da su se okolnosti imalo razlikovale, verovatno bismo ih se sećali kao “znaš oni Srbi što su ostali zaglavljeni na aerodromu kad je uvedeno vanredno stanje?” Srećom, to nije slučaj. Znamo ih po mnogo lepšoj priči. Oni su mladi bračni par iz Pančeva koji je za četiri godina braka obišao čak 30 država. Našu priču smo ipak počeli od Kube.

“Ja sam igrao salsu dve, tri godine aktivno i zanimalo me je da vidim kako to stvarno izgleda tamo, želeo sam to da doživim”, nastavlja Ivan Patalov dok Ana dodaje da su želeli da vide i kako izgledaju prekookeanski letovi.

“Meni se lično više svideo Trinidad, ali i Havana ima svoj šmek. Škola je bila blizu našeg smeštaja i bilo je zanimljivo gledati kako časove fizičkog drže na ulici, blokiraju prolaz kanapom, igraju se klikerima, izbušenim loptama. Ne možeš da ne vidiš kako žive, sve im je otvoreno, mašu sa prozora. Subota je bila najzanimljivija, jer je baš živo, ljudi su na ulicama, čuje se muzika, igraju salsu na balkonima. Nemaju mnogo, ali deluju jako srećno”, dodaju ova dva mlada programera.

 

PUTOVANJA U DOBA KORONE

Nakon Kube obilazili su Srbiju, a samo par meseci kasnije rešili su da ponovo “aktiviraju” pasoše. Destinacija je bila Belogradčik u Bugarskoj, koji je udaljen svega četiri sata vožnje od Beograda.

“E, onda je bilo kako ćemo, šta ćemo. Ide nam se, a bilo nam je i potrebno. Ima tamo jedan Meksiko, za koji ne treba PCR, nema mnogo zaraženih. I onda kao – ajde. Odlučili smo mesec dana pred put, iako smo inače navikli da planiramo putovanja po šest, sedam meseci unapred. Meksiko je bio kao: ajde da probamo. Imali smo tremu kao da prvi put letimo avionom”.

 

Kako izgledaju putovanja u jeku pandemije, toliko daleko od kuće? Reklo bi se ne toliko drugačije nego inače, sa jednom prednošću – nema gužvi.

“Sve je prošlo u redu, nosili smo maske. Tamo je bilo opuštenije, mada smo se čuvali maksimalno. Imali smo kombi koji nas je vozio na sve ture kako se ne bismo mešali sa lokalcima. Najveći problem je bio da se ne zarazimo tamo. Inače smo imali slobodu, sve si mogao da radiš, ko je hteo mogao je u klub. Muzeji nisu radili, ali klubovi jesu. Manje ljudi, manje turista, pravo uživanje.”

“Išli smo preko agencije, i zbog korone i zbog vize. Ukoliko si hteo samostalno da ideš čekalo se nekoliko meseci na vizu, a preko agencije je to znatno brže. Bio je rizik, ali smo rekli ili ćemo da poludimo kod kuće ili ćemo da odemo negde i stvarno smo se preporodili posle toga.”

 

Oko 40 dana proveli su u karantinu, 28 po povratku sa Kube i 10 nakon dolaska iz Meksika. Za Egipat su već imali potvrdu o vakcini. Iako im zatvaranje nije baš lako palo, po njihovim reakcijama i utiscima se čini da je i te kako vredelo.

KAKO IZGLEDA ORGANIZACIJA PUTOVANJA

Putovanja su u hobi prerasla postepeno. Nisu oduvek bila intenzivna.

“Temišvar je bio naše prvo zajedničko putovanje. Prvo je bilo dva puta godišnje, a onda se širilo i na proleće i jesen. Na kraju smo došli do toga da putujemo svaki mesec. Potrefe se praznici, godišnji odmori. Naša putovanja traju tri do četiri dana, maksimalno pet. Ljudi često imaju utisak da putujemo stalno.”

Ana je uglavnom ta koja prati avio karte i promotivne letove. Kada nađu nešto povoljno što im je zanimljivo, sledi bukiranje smeštaja preko Bookinga.

“Recimo povratnu kartu do Barija, iz Temišvara, smo platili 17 evra, do Izraela 25, a put do Norveške i nazad nas je koštao oko 50 evra. Gotovo svakodnevno pratim cene karata. Putujemo samo sa rančevima, osim ako nisu u pitanju daleke destinacije. Sada je drugačije, jer ništa ne možeš da rezervišeš mnogo unapred i sve se vrti oko istih zemalja – Turska, Tanzanija, Meksiko, Egipat i Tunis.”

 

Trude se da uštede na hrani, pa ili pripreme nešto od kuće ili spremaju u smeštaju.

“U nekim slučajevima napravimo sendivče za par dana ili odemo do prodavnice i u smeštaju spremamo hranu. Inače, imamo jak tempo. Ustanemo oko 6-7 ujutru i krenemo da obilazimo, pređemo po 20km dnevno. Za pet dana smo obišli četiri grada u Andaluziji – Malaga, Sevilja, Granada, Kordoba. I tako je svuda, gde god da idemo. Bole te noge, pulsiraju ti listovi, ali si srećan. Pred svako putovanje kažemo: moramo da usporimo, ali ne vredi”, pričaju kroz smeh.

ZAŠTO JE ISLAND OMILJENA DESTINACIJA?

Nisu sva putovanja planirana. Kao jedno od najlepših izdvajaju Island, delimično i zbog neobične priče koja ih je tamo i odvela.

“Priča za Island je genijalna. Krećemo mi u Lisabon, išli smo kombijem. Ispred nas sede žena i ćerka, i ja počnem da pričam sa njima, a nedelju dana pre toga je bila neka nagradna igra da napišeš koju zemlju bi voleo najviše da obiđeš i ja napišem Island. Mi u kombiju, ja pitam odakle ste, kaže mi žena: mi smo iz Kruševca, ali živimo u Rejkjaviku. I ona kaže u jednom trenutku: bilo bi lepo da dođete kod nas. Ostali smo sa njom u kontaktu i kada smo bili na Malti ona nas pita: kada biste došli?. Odmah sam uzela da gledam kad ima najjeftiniji let za Rejkjavik, bio je krajem aprila. Rezervisali smo i samo smo se pogledali i rekli: jel mi to idemo na Island?”

 

Najveće oduševljenje bila je priroda, ali ništa manje nisu bili očarani ni njihovim gostoprimstvom.

“Island je inače jako skup. Mi smo bili smešteni kod njih, čak su nam ustupili i njihov automobil, neka mesta su i obilazile sa nama. Zaista su bile divne. Ja sam i dalje zatečen njihovim gostoprimstvom, a čak nas ni ne poznaju. Priroda je fenomenalna, plava laguna, vodopadi, bazeni… Ne znam da li ćemo tako nešto igde više videti. Pada sneg, a ti u vrućoj vodi. Čak smo u tom periodu gledali i Vikinge i onda je utisak bio još jači. Takođe, tamo nekako nema stresa, sve im je opušteno, sve je lepo organizovano.”

Pored Islanda i Meksika koje su im dve omiljene destinacije koje su do sada posetili, Španiju smatraju mestom gde bi mogli da žive.

“Španija nam je druga kuća. Najviše nam prija koju energiju ima i mentalitet ljudi, ali i građevine i jezik. Španija je posebna. U svaki grad koji smo obišli bih se vratila. Recimo u Barselonu, tamo me je Ivan zaprosio. U Valensiji bismo mogli da živimo, ima more, šetalište, park u koritu isušene reke.”

 

Od svih posećenih zemalja i destinacija, gde se ne bi skorije vratili, Ana kaže – Egipat. Iako je oduševljena Luksorom i piramidama, nema potrebu da ovu zemlju ponovo poseti. Ivan navodi Malme, odakle nose i jedno ne baš prijatno iskustvo.

“To je bio prvi put da su nam otkazali let, povratni. I tu kreće panika, uglavnom drugih ljudi. Jedna žena je kukala jer ne stiže na sahranu svog muža. Nama je samo bilo zbog posla, trebalo je raditi sutradan. Inače, ta otkazivanja koštaju. Treba platiti prevoz do grada, smeštaj, sutradan ponovo prevoz do aerodroma i na tom putu ka aerodromu nam javljaju da je let ponovo pomeren. Tada smo dobili vaučere u iznosu od 20 evra da potrošimo na aerodromu. Jednom smo bili prinuđeni da iskoristimo AirHelp, koji je posrednik između putnika i aviokompanije, kako bismo nadoknadili troškove koje smo imali usled otkazivanja leta, koje je trebalo da pokrije avio kompanija, što se nije desilo.”

 

SVAKO ISKUSTVO ZAVRŠI U PRIČI

Pored zajedničke Instagram stranice Putujući ranac na kojoj objavljuju fotografije sa putovanja i dele svoja iskustva, imaju i svoj blog, na kome Ana piše priče sa svake destinacije koju posete. Iako prvobitno nije razmišljala o tome, raspitivanja ljudi i podsticaj pojedinih drugara i kolega su je podstakli da se pozavi i deljenjem iskustva na ovaj način.

“Jako mi je drago što sam krenula tu priču, jer na to gledam kao na svoj mini dnevnik. Jednom kada budemo imali dete moći će da čita kako smo se provodili. Dopala mi se i povratna reakcija ljudi. Da nije bih bilo, verovatno bih odustala od svega toga. Recimo kada smo prošlog meseca bili u Egiptu, pisalo mi je nekoliko ljudi da pita kada će tekst. Dosta se čitaju mesta u Srbiji, verovatno zbog korone, pa destinacije gde postoje veće šanse da ljudi odu. Belogradčik, Aja Napa… Ljudima se sviđa što biramo drugačije destinacije, recimo Luksemburg i Stavanger.”

Na pitanje zbog čega im se javljaju i šta ljude najviše zanima odgovaraju da se dosta pitanja odnosi na fotografije, koje pravi Ivan, a uređuje Ana, ali i cene i način da se do nekog mesta dođe.

“Imam neki osećaj kada fotkam, nađem neki momenat. Poenta je naći dobar ugao. Sve to jako brzo ide, ne želimo da trošimo previše vremena na fotkanje. Pored toga pitaju nas i za cene karata, cene ulaznica, kako smo došli donekle… Mada se trudimo da to u objavama i napišemo ili stavimo linkove jer se cene brzo menjaju.”

 

NAJDIRLJIVIJI MOMENAT SA PUTOVANJA

“Bili smo na Kubi. Kada smo krenuli za Trinidad, rekli su nam da ponesemo neke slatkiše da damo deci. Ja sam kupila džak i kad god bi nam prišla deca, ja sam delila bombone. Neka baka je to videla, prišla mi i rekla: ja ću tebi da poklonim ovu narukvicu koji sam napravila od semenja, ako možeš da mi daš malo bombona. Da sam mogla dala bih joj sve koliko mi je to bilo emotivno. I dalje imam tu narukvicu. Rekla sam da ću je čuvati i kada pukne, toliko mi je draga. To mi je jedan od najemotivnijih momenata”, priča Ana.

Sledeća destinacija koju će ogrebati na svojoj mapi sveta će možda biti Turska, ali je želja i Peru.

“Ne smemo da bukiramo mnogo unapred. Kapadokija je možda sledeća, to smo već bukirali bili, pa smo otkazivali. Tad je krenuo bio drugi talas korone. Sad nam za Tursku ne treba PCR, pošto smo vakcinisani. Gledamo šta se otvara, pa ako se otvori nešto zanimljivije, razmotrićemo. Trudimo se da obiđemo što više kada odemo, a nadamo se da će biti još krugova”, zaključuje ovaj zanimljiv par.

Mi u to ne sumnjamo.

 Preuzimanje teksta je dozvoljeno u originalu uz pozivanje na izvor, odnosno, linkovanje ka strani odakle je sadržaj preuzet.

OSTALE PRIČE

Ostavi komentar