fbpx
Vrh
Foto: Privatna arhiva

“U početku su me svi voleli, dok nisam počeo da pobeđujem. Što sam više napredovao i pobeđivao, više su me mrzeli. Govorim o džokejima, dok su me vlasnici konja i publika sve više i više obožavali“.

Ovako Đorđe Perović, nosilac titule najpopularnijeg džokeja u Južnoj Koreji, objašnjava svoju popularnost. Za najpopularnijeg bira se džokej koji osvoji najviše SMS glasova koje šalju ljubitelji konjičkog sporta i posetioci.

„Titulu najpopularnijeg džokeja je veoma teško nositi. Ljudi očekuju da ćeš uvek pobediti, što je nemoguće. Mnogo fanova me sreće po gradu, pa žele da se slikaju, tako da je potrebno i dosta strpljenja“, nastavlja Kragujevčanin kome je pošlo za rukom da oduzme tron južnokorejskom sedmostrukom šampionu Mon Se Jungu.

Za Južnu Koreju se odlučio 2015. godine nakon što je u Srbiji osvojio sve velike trke koje se mogu osvojiti, neke i više puta. Ipak, Južnoj Koreji prethodili su Italija i Japan.

Osvajanjem trke za Pehar predsednika republike u Rimu otvorila su se vrata Japana. U zemlji u kojoj borave samo super zvezde dobio je mogućnost da provede dva meseca, a onda je usledio Busan.

“Kada sam prvi put došao imao sam ugovor na četiri meseca, probni rad. Posle sam ga produžavao na svakih šest meseci. Takođe, imao sam obezbeđen stan i prevodioca koje mi je plaćao konjički savez Koreje.”

“Presudno za moj dolazak ovde je bio novac. Nagrade su znatno veće nego u Italiji. Razmišljao sam da to iskoristim dok sam još uvek u dobrim godinama i formi da zaradim novac za budućnost. Najteže mi je padalo to što nisam sa porodicom“.

Foto: Privatna arhiva

Posle samo dve godine, postao je šampion Seula i cele Južne Koreje. Nakon treće godine boravka vratio se u Srbiju, a onda u junu prošle godine ponovo je zamenio Korejom.

“Pre mesec dana su mi došli žena i sin, tako da mi je sad mnogo lakše i trenutno ne razmišljam o skorom vraćanju u Srbiju.“

Život u Koreji je, kaže, sasvim drugačiji od života u Evropi.

“Drugačija je kultura, više posla, veće nagrade u sportu i bolji i skuplji konji. Ovde se i dosta više radi nego u Evropi. U Koreji je veoma visok životni standard, otprilike pet puta veći nego u Srbiji. Generalno je život dosta skuplji, ali su i nagrade veće, tako da je sve usklađeno.“

“Koreanci su kulturan i stidljiv narod veoma vredan i radan. O Srbiji znaju veoma malo, najviše znaju za Đokovića, Jokića i Perovića. Neprijatnih situacija zaista nisam imao, sa svima se dobro slažem“.

Foto: Privatna arhiva

Poznato je da džokeji posebno vode računa o ishrani i održavanju kilaže zbog tereta koji na trkama moraju da ponesu.

“Najteže od svega mi pada održavanje kilaže, posto je teret u trkama veoma težak, 52, 53 kilograma, pa bez sedla obučen u opremu moram da imam 51 kilogram. Svaki dan ujutru treniram 8, 9 konja, a popodne idem na trčanje, dok petkom i nedeljom popodne imam trke.“

U planovima za dalje nema Japana, iako je Japan najviši stepenik u karijeri džokeja.

“Teško je iz Koreje otići u Japan. Za odlazak u Japan morao bih da budem šampion džokej u Italiji, Engleskoj, Francuskoj. Teško da ću se odlučiti za taj poduhvat. Želim da ponovo budem šampion Koreje, a posle toga bih voleo da se oprobam u Hong Kongu.“

 Preuzimanje teksta je dozvoljeno u originalu uz pozivanje na izvor, odnosno, linkovanje ka strani odakle je sadržaj preuzet.

Ostavi komentar