fbpx
Vrh

Foto: Privatna arhiva

Ivana Živković, profesorka srpskog jezika i književnosti i fizioterapeut, živi u Kaškaišu, Portugalu, već šest godina. Odluku da tamo otpočne novi život donela je na godišnjem odmoru i jednostavno ostala. Povratnu kartu nikada nije iskoristila.

Meni se Portugal prosto desio. Nisam planirala da živim ovde. O Portugalu nisam nista znala do trenutka dok nisam došla, tako da nisam imala nikakva očekivanja. Pre šest godina nije se mnogo govorilo o ovoj zemlji niti je bilo puno ljudi koji su turistički posetili ovaj kraj. 

Moj inicijalni plan je bio dvonedeljni odmor na jug zemlje. Pred moj povratak, shvatila sam da ja želim još da ostanem. Kupila sam drugu povratnu kartu i odlučila da ostanem još dva meseca. Kako već naslućuješ, i ta karta je propala. Ovde je leto tek bilo počelo, uživala sam i odložila povratak za još 3 meseca. Pred polazak sam znala da ja ne želim da se vratim. Povratne karte više nisam kupovala i jednostavno sam ostala.”

Možda zvuči jednostavno, ali je sigurno da bi se malo njih usudilo na sličan potez. Ona je, objašnjava, rešila da sledi svoj osećaj, ali i ljubav.

Od samog starta sam osećala kao da tu pripadam. Sve mi je bilo baš normalno i kako treba biti. Jednostavno, nisam još bila spremna da se vratim. Leto je tek počelo, a ja sam stvarno bila srećna i želala sam da to produžim. Kasnije sam se opasno bila zaljubila i kad sam shvatila da mi pomisao na povratak stvara veliku tugu, znala sam da je to to. Nekad prosto treba čovek da se prepusti tom osećaju, intuiciji i sluša šta mu celo biće govori.”

Foto: Privatna arhiva

Njeni roditelji su joj u tom trenutku bili podrška. Rad u svom centru za masažu i posao koji je lepo funkcionisao, zamenila je raznim poslovima u Portugalu.

“Trenutno radim za banku za englesko tržište. Ova zemlja je meka za poslove kao podrška klijentima. Većina stranaca to radi ili radi u IT sektoru. Radila sam različite poslove na jugu zemlje, gde je jedino turizam zastupljen, tako da će poslovi biti i u toj branši. Konobarisanje, hotelijerstvo, nega i lepota.”

Što se tiče očekivanja, kaže da ih nije ni imala, jer je o ovoj zemlji znala jako malo.

“Sećam se da sam gledala neke slike plaža pre polaska i nisam verovala da su one takve u stvarnosti, a jesu, i još lepše. Jedino što me je iznenadilo je da sam očekivala da će biti toplije nego u Srbiji, a ovde je na proleće oko 20 stepeni, dok kod nas ume da bude tokom maja i 30. Takođe, nisam očekivala da je voda hladnija i da je svaki dan lep i sunčan.”

Prednosti i mane života u Portugalu

Ivana opisuje Portugal kao mirno i srećno mesto za život, bez većih mogućnosti za materijalnim napretkom.

“Ukoliko znaš da živiš život, onda je ovde život prelep. Uvek lepo vreme, umerena klima, svež vazduh, hrana zdrava i ukusna. Prelepi pejzaži, sjajne plaže, stare ulice koje imaju dušu. E, sad mane… Ako neko očekuje neku materijalnu dobit, onda ovo svakako nije zemlja za njega. Ovde ljudi rade da isplate račune i to svakog meseca bude izazov. Ali opet ovde to nije prioritet. Ono sto se ceni je vreme provedeno uz porodicu, prijatelje, dobra hrana i uživanje u dobrom pogledu. Ovde život ima drugačiji ritam. Koristi se svaki slobodan trenutak za uživanje i druženje.”

Foto: Privatna arhiva

Kirija u rangu sa prosečnom platom

Što se samih cena tiče, standard je sličan kao kod nas. Ono što je netipično jeste činjenica da je cena kirije u rangu sa prosečnom platom.

“Cene hrane su slične kao kod nas. Vino je jeftinije, a voće je malo skuplje. Ručni rad je skuplji i naravno lekarski i stomatološki pregledi. Renta je užasno visoka, jer se nije pravila na osnovu portugalskih plata, nego na osnovu turista, tako da tu rentu neko ko živi ovde ne može da priušti. 

Prosečna plata je oko 700-750 evra, a tolika je i kirija u Lisabonu, ako ne i viša. Sa jednom platom se ne može isplatiti renta celog stana. Soba se može naći za 400 evra mesečno, tako da mnogi mladi tako žive. Po nekoliko stanara u jednom stanu. Portugalci obično žive sa roditeljima i dugo im treba da se razdvoje i to tek čine kada su sa partnerom.”

I pored finansijske situacije slične našoj, Ivana ističe da je život u Portugalu i te kako lepši i srećniji. 

Mislim da smo mi Srbi sve nekako okrenuli na materijalizam. Ko koliko ima, ko je šta izgradio, kupio, koliko potrošio. Ovde se nešto drugo ceni. Slobodno vreme, kvalitetno provedeni trenuci sa porodicom. Para nema, pa nema, valjda su se ljudi pomirili sa tim, ali zato uživaju sa tim što imaju. Ne gleda se koliko se nema, nego koliko se ima.”

Foto: Privatna arhiva

Kakav su narod Portugalci?

Ne mnogo različiti od nas, tvrdi Ivana, ako po strani stavimo pogled na život.

“Portugalci su prisni, nasmejani, strpljivi i sve rade vrlo lagano. Vrlo su slični nama. Vole da se druže. Jako su vezani za prijatelje i porodicu i to im je bitno u životu. I vole merak. Uživaju u dobroj hrani i dobrom piću. Obožavaju da pričaju. Često ćete naći više ljudi ispred kluba kako priča, nego unutra kako igra. 

Veruju u sistem i često mu se prepuštaju, tako da im nekada to i zameram, jer oni stalno čekaju da se nešto desi, ali niko ništa ne preduzima. Stres je nešto čega ovde nema i taj ubrzani ritam na koji smo navikli u Beogradu. Ono što mi se sviđa kod njih je što znaju kako da žive život. Žive ga punim srcem i dušom i može se reći da imaju srećan život.”

Foto: Privatna arhiva

Sa druge strane, ono što ju je čudilo i na šta joj je bilo teško da se navikne jeste vreme potrebno za obavljanje nekog posla. 

“Ako realno nešto može da se završi za dva dana ili odmah, biće za dva meseca, eto čisto onako. Ali kasnije se čovek opusti i prepusti njihovom ritmu. Biće nekad, ali samo se opusti, pa kad bude.”

Srbi u Portugalu

Najviše naših ljudi ima u Lisabonu, ali jako malo u ostalim mestima, navodi.

“Čak nas u ambasadi svi znaju i mogu reći samo reči hvale za srpsku ambasadu u Lisabonu. Prvi talas Srba je došao pre nekih dvadeset godina, mahom sportista. Sad opet dolaze, ali najviše IT-jevci i frilenseri, jer se otvorila nova viza specijalno za njih.”

Kompanije generalno ne praktikuju da zapošljavaju ljude iz inostranstva i sređuju im papire. Zaposliće Portugalca, jer ih manje košta i lakše je. Tačnije, povlače sa biroa ljude kvalifikovane za taj posao sve dok ih ima. Jedina varijanta da se dođe do radne vize jeste da imaš posao u IT sektoru kao freelancer koji plaća porez Portugalu ili radiš za sebe. Tada se predaje zahtev u ambasadi i čekaju se papiri, kaže Ivana. Takođe, u slučaju da je reč o poslu koji je slabo zastupljen kod njih i nema kadra, može da se aplicira za radnu vizu.

Na pitanje koliko je teško biti stranac u Portugalu, Ivana odgovara:

“Nije teško ni malo. Prvo, zato što su oni sami jako prisni i nećete se osećati usamljeno u njihovom okruženju. Drugo, ima puno stranaca, tako da se ljudi generalno lakše upoznaju i brže sklapaju prijateljstva jer smo svi u ‘istom sosu’. Ovde se različitost prihvata, poštuje i razume.”

Foto: Privatna arhiva

Preporuka turistima

Obavezno pored Lisabona da vide Sintru i Kaškaiš, Porto i, ukoliko žele baš pravi odmor, da se spuste prema Algarvi. E, to je pravi raj!”

Do sada je bila u prilici da živi i u Hrvatskoj, ali sve po čemu ovu zemlju pamti, jesu plaže. Da li je nekada pomišljala da se vrati u Srbiju?

“Naravno da jesam, ali ja više ne osećam da pripadam tamo. Srbija će uvek biti u mom srcu, ali ovde je za sada moj dom.”

 Preuzimanje teksta je dozvoljeno u originalu uz pozivanje na izvor, odnosno, linkovanje ka strani odakle je sadržaj preuzet.

OSTALE PRIČE

Komentari:

  • Miso

    23/11/2021

    Razumem je potpuno!Meni je isto malo nedostajalo da ostanem tamo da zivim!Dobri ljudi,prijatna klima!

    reply...

Ostavi komentar