fbpx
Vrh

Foto: Privatna arhiva

“Jednom sam gledala dokumentarac o strancima koji žive u Varšavi gde je neko od njih izjavio ‘Everybody ends up in Warsaw by accident’. Takva je otprilike i moja priča.”

Kragujevčanka Katarina Pupavac živi u Poljskoj već četiri godine. Kompanija u kojoj je tada radila njena drugarica tražila je ljude koji pričaju srpski ili nemački i ponudila joj je posao data analysta, koji je odlučila da prihvati. 

“Moj stav prema životu je skoro uvek ‘Zašto da ne?’, jer sam po prirodi radoznala osoba i otvorena ka svetu, novim ljudima i iskustvima, a i ne volim da propuštam prilike koje mi se pružaju. Varšavu sam posetila u aprilu 2013. godine i sjajno sam se provela. 

Sećam se da sam tada Poljaku koji me je ugostio rekla: ’Tomek, meni se baš dopada Varšava. Mogu da zamislim da živim ovde. Neke stvari su slične kao u Srbiji, pa se s jedne strane osećam kao kod kuće, a s druge strane osećam i da sam negde u EU jer je sve organizovanije i bolje funkcioniše.’ Četiri godine kasnije, bez puno truda, stvarno sam dospela u Varšavu i postala stanovnik ovog grada.”

Poslom je veoma zadovoljna, dok je Poljska, kako kaže, prva zemlja u kojoj konačno živi dostojanstven život.

“Na poslu nema stresa, niti pritiska, ostajanja prekovremeno, poštuje se zakon o radu, nagrađuje se svaki trud, imam fleksibilan raspored koji sama krojim, dobro privatno osiguranje i razne pogodnosti. Pored toga, imam i sjajan tim i najbolju tim liderku na svetu. Mislim da su to glavni razlozi zašto sam ovde skoro četiri godine.”

Foto: Privatna arhiva

Kako izgleda život u Poljskoj?

Kada su ostale stvari u pitanju, Katarina ističe da sa prosečnom platom u Varšavi može da se živi prilično komforno i zabavno, jer su restorani, izlasci i kulturna dešavanja vrlo pristupačni. 

“Varšava je veliki grad u kojem nikada nije dosadno i to mi se jako dopada. Takođe bih izdvojila gradski i međugradski saobraćaj koji funkcionišu besprekorno, a uz to su jako povoljni i čisti, veliko prostranstvo i staze za bicikle, Uber koji je pristupačan svima, a i aerodrome u većim gradovima koji su odlično povezani sa raznim destinacijama.  

Moram da dodam i da mislim da ne postoji zemlja na celom svetu gde se ljudi više obraduju i iskreno osmehnu kada kažete ‘I am from Serbia’. Takva rekacija me iznenadi i dan danas. Mnogi Poljaci uče naš jezik iz hobija, a svi znaju za rakiju, Guču, Bregovića, Kusturicu i naše specijalitete. Zbog toga se ovde, verovatno kao i većina ljudi sa Balkana, osećam jako prijatno.”

Niže cene i bolja ponuda

Kada je reč o cenama, Katarina ističe da ima dosta stvari jeftinijih nego u Srbiji, dok je ponuda u većini slučajeva u Varšavi bolja.

“Cene u restoranima su sliče kao u Beogradu, ali je ponuda bolja u Varšavi. Ovde ima neuporedivo više internacionalnih restorana, tako da, po mom mišljenju, za iste pare postoji mnogo bolji izbor. Mislim da su drogerije jeftinije, svaki put kad uđem u DM ili Lilly u Srbiji iznenadim se koliko je skupo. Alkohol je uglavnom jeftiniji (i raznovrsniji), dok je kafa malo skuplja. Gradski prevoz je za nijansu jeftiniji u Varšavi, uz to je neuporedivo čistiji i organizovaniji. 

Velika prednost Varšave je što ima metro. Isto važi i za međugradski prevoz. Verovatno je cena tu negde kao u Srbiji, ali je ovde sve ostalo bolje jer se svuda putuje vozom, a do sada mi se nije desilo da mi voz kasni, da je prljav ili nešto slično. Postoje i brzi vozovi, tako da na primer iz Varšave do Gdanjska može da se stigne za dva i po sata, a razdaljina je 416 km.”

Foto: Privatna arhiva

Skuplje nego u Srbiji su usluge frizera, kozmetičara, zubara i slično. Pa tako recimo privatno zdravstveno osiguranje ne pokriva 100% usluge zubara. Pored toga, skuplji je i smeštaj. Pa je za jednosoban stan potrebno izdvojiti oko 400 do 500 evra. 

“Jedna stvar koju bih da izdvojim gde smo mi bolji su naše pekare. Cene su u Srbiji niže, a kvalitet i izbor su mnogo veći, pritom mislim da u Varšavi ne postoji nijedna pekara koja radi non stop. Druga stvar, studenti ovde imaju razne pogodnosti, na primer gradski i međugradski prevoz plaćaju duplo manje, u mnogim galerijama i muzejima je za njih besplatan ulaz i imaju razne druge beneficije. Ako neko planira da studira u inostranstvu ili da ode na studentsku razmenu, toplo preporučujem Poljsku.”

Poljaci kao narod

Poljaci su kulturni i tihi, retko direktni i skloni raspravi, nisu energični, ali kada se napiju, onda su glasniji od nas.

“Zanimljivo je da ćete u skoro svakoj drugoj ulici naći dobro opremljen alko-šop koji radi celu noć, dok je teže naći prodavnicu ili fast food koji su otvoreni u to doba. Kod starijih ljudi se osećaju posledice komunizma, navikli su da čekaju u redovima i da pri susretu ne gledaju ljude u oči. Takođe, većina starijih ljudi ovde redovno posećuje crkvu. Mlađe generacije koje žive u većim gradovima su otvorenije. To su mladi ljudi koji se verovatno ne razlikuju mnogo od ostalih Evropljana njihovih godina.

Primetila sam jednu odliku koja karakteriše skoro sve Poljake koje sam upoznala do sada, a to je da ne vole da troše pare i da će dosta njih radije izabrati nešto manje kvalitetno i jeftino, nego skuplje i kvalitetno, bez obzira da li je u pitanju kafa, obrok, materijal za renoviranje stana, mesto za izlazak gde se plaća ulaz ili slično.”

Neprijatnih situacija do sada nije imala, osim da nisu hteli da joj izdaju stan ili sobu jer nije Poljakinja, što je, kako kaže, sve češći slučaj u svetu zbog sve većeg priliva stranaca. Na pitanje kako je bilo snaći se u Varšavi, odgovara da nije bilo teško.

“Većina naših ljudi bi se lako snašla ovde, jer ne postoje ogromne kulturološke razlike, čak je i jezik dosta sličan, samo je poljski mnogo teži. Većina Poljaka gaji simpatije prema ljudima sa Balkana i nemaju negativnih predrasuda o nama. To dodatno pomaže u prilagođavanju. Mojim prijateljima sa Balkana je najveći izazov poljska zima, koja je duža i hladnija nego naša. Meni lično to ne predstavlja veliki problem. Bilo mi je teško da se naviknem da pekare ne rade non-stop kao kod nas i da zbog toga moram da zamenim burek kebabom. Zvuči smešno, ali istina je.”

Foto: Privatna arhiva

Život u inostranstvu pre Poljske

Srbiju je prvi put napustila 2015, iz znatiželje, priključivši se European Voluntary Service programu (danas European Solidarity Corps). 

“Pomisao da živim vani me je oduvek privlačila. Pošto je Srbija prilično homogena zemlja, želela sam da za promenu živim u nekoj multikulturnoj sredini. Tako nešto mi je zvučalo vrlo uzbudljivo, dok ideja da ceo život provedem u “svojoj” zemlji mi je delovala zastrašujuće (a i dan-danas mi deluje). Takođe, zanimalo me je kako izgleda živeti u zemlji gde se zna red, poštuju pravila, i gde generalno stvari funkcionišu bolje nego kod nas.”

Tako je Nemačka postala njena prva stanica. Tačnije, Drezden. Pola godine kasnije preselila se u Keln, gde je boravila godinu i po. Zatim je usledila Češka. I na kraju, Poljska.

“Poenta mog života vani je što ja stvarno volim da učim o različitim kulturama i o svemu što je različito, ali sa lica mesta, jer ja stvarno mislim da sam ostala u Srbiji da ne bih ni porasla, mislim da ne bih izgradila sebe, da bih tapkala u mestu. Ne kažem da to važi za sve ljude. Znala sam da ako ne odem vani, ja ostajem tu gde jesam.

Ja volim da putujem, ali volim da odem sa misijom, sa nekim ciljem. Skroz je drugačije kada živiš vani. Neku zemlju najbolje upoznaš ako živiš u njoj. Lepa su putovanja, to je sve lepo, ali nije održivo. Uživam u putovanjima, ali volim da imaju svrhu, neku poentu.”

Iskustvo u ove tri države opisuje, jednom rečju, fenomenalno. U nekoliko redova, to izgleda ovako:

“Nemačka je zemlja gde sam definitivno najviše stvari naučila. Tamo se uvek rado vraćam. Jako mi je prijalo da živim u sredini koja podstiče moj lični razvoj i proširuje vidike, i gde pritom ljudi žive rasterećenije nego kod nas. Svaka predrasuda koju sam imala o Nemačkoj i Nemcima, pala je u vodu dok sam živela tamo. 

Generalno govoreći jako sam zavolela i taj narod i tu zemlju, mada je tamo svaka regija priča za sebe, a samim tim i ljudi koji žive u tim regijama, njihov mentalitet, lokalna kultura i slično. Većina Nemaca ima jako razvijenu svest o svemu i ja se tome izuzetno divim. Druga stvar koja mi se dopada kod Nemaca je da je većina njih prilično pristupačna i otvorena prema drugim narodima i kulturama, što po mom mišljenju u današnje vreme nije baš čest slučaj u Zapadnoj i Severnoj Evropi. 

Foto: Privatna arhiva

Kada je Češka u pitanju, ne mogu puno toga da kažem jer sam tamo bila jako kratko, a pritom su svi ljudi sa kojima sam bila na praksi bili stranci. Prag mi je ostao u jako lepom sećanju, pogotovu njegove alternativne galerije, kulturni centri i barovi gde sam provodila većinu svog slobodnog vremena. 

Na taj način sam naučila dosta toga o modernoj istoriji Češke, Praškom proleću, Janu Palahu, lokalnom umetniku Davidu Černiju, slikaru Olivi, piscima Kunderi i Hrabalu, ali s druge strane nisam upoznala puno lokalaca. Jednom prilikom sam u nekoj kafani upoznala grupu Čeha koji su mi pričali kako se živelo u Čehoslovačkoj, a kako se živi u Češkoj sada. Bilo je zanimljivo i čuti da su Česi prilično liberalna nacija i da imaju veliki procenat ateista, za razliku od njihovih komšija Poljaka.”

Savet za one koji razmišljaju o životu u Poljskoj

Još nijednom do sada nije poželela da se vrati u Srbiju da ostane, ali nikad se ne zna šta život nosi. S druge strane, interesovanje Srba za Poljsku i život u njoj je, smatra, malo, jer većinu zanima preseljenje u neku od zemalja u kojoj se više zarađuje.

“Poljska je zemlja gde se živi normalnije i ugodnije nego u Srbiji, ali život nije luksuzan. Mogu reći da velikom broju naših ljudi Poljska nije interesantna ni kao turistička destinacija. Živim ovde skoro četiri godine, a samo me je pet prijatelja posetilo do sada. Oni koji su bili u poseti prijatno su se iznenadili Varšavom, pogotovo noćnim životom, alternativnom kulturom, parkovima i raznim događajima na otvorenom. Skoro je moja firma tražila radnike koji pričaju srpski i samo sam jednu osobu iz Srbije preporučila. Ostale Poljska nije interesovala, iako većina njih nema stalni posao u Srbiji, ili nema nikakav posao. 

Foto: Privatna arhiva

U svakom slučaju, ako postoje ljudi koji stvarno razmišljaju o preseljenju u Poljsku, posavetovala bih ih da ne propuste priliku koja im se pruža. Pre samo par godina ovde je bilo relativno lako dobiti radnu dozvolu, od ove godine to ide mnogo teže. U suštini, to važi za sve zemlje EU. Takođe, ako ljudi koji razmišljaju o preselju žele da krenu da uče poljski, preporučila bih im da zaprate moju Instagram stranicu Basic polish words by Kika gde objavljujem slike sa poljskim rečima i prevodom istih. Mislim da im to može biti vrlo korisno za početak.

Još jedna stvar koju preporučujem svim ljudima, bez obzira odakle su je da probaju da žive u drugoj državi, bilo kojoj, bar na godinu dana. Smatram da je to minimum. Sve manje od toga, po mom mišljenju, nije veliki izazov, ni veliko iskustvo.”

 Preuzimanje teksta je dozvoljeno u originalu uz pozivanje na izvor, odnosno, linkovanje ka strani odakle je sadržaj preuzet.

OSTALE PRIČE

Ostavi komentar