fbpx
Vrh

Sa nepunih 16 godina, bez pratnje roditelja, sam, stigao je u Srbiju, sa namerom da dođe do neke zemlje Evropske unije. Pet godina kasnije, postaje prvi student izbeglica koji upisuje fakultet u Beogradu. Njegovo ime je Sami Rasouli.

Rođen je u Teheranu, Iranu, nakon što su njegovi roditelji izbegli iz Avganistana. Nakon završetka osnovne škole krenuo je na put ka Evropi. U Srbiju je stigao u avgustu 2016. godine, gde se zadržao duže nego što je nameravao.  

“U kampu sam bio sedam meseci i želeo sam da nastavim dalje, onda mi je jednom čuvar rekao: ‘najbolje bi bilo da ideš u školu kada si već ovde, a ako poželiš da odeš, to je tvoj izbor i to je u redu’. Tako sam krenuo u osmi razred i završio ga. Nakon toga mi je isti čovek preporučio sklonište za maloletne izbeglice bez pratnje. Tako sam se našao u integracionoj kući Pedro Arupe, a zatim upisao školu za dizajnere. 

Želeo sam da je završim, što je značilo četiri godine, a kako je vreme prolazilo, naučio sam jezik, pronašao posao i upisao fakultet. Tada sam se zapitao: ‘zašto bih išao dalje?’ Jedina stvar koju sada želim jeste dobijanje azila i nadam se da će se to dogoditi uskoro”, priča Sami za Otvoreni kofer.

Pažnju medija privukao je nedavno upisavši Fakultet primenjenih umetnosti, odsek – kostim, savremeno odevanje kao prvi student izbeglica. Ljubav prema umetnosti, i uopšte modi, nosi od malena.

“Ljubav prema umetnosti pojavila se kada sam gledao Fashion week na TV-u i poželeo sam da jednoga dana imam svoj brend.”

Po dolasku je mislio da Srbija neće moći da mu pruži sklonište i podršku, jer kako kaže, nije bogata zemlja. Onda je shvatio da greši. Prisećajući se početaka, priznaje da je bilo teško. 

“U početku je bilo nekako neprijatno i teško, ne samo u Srbiji, već i u ostalim zemljama. Trebalo je vremena navići se na grad i ljude, ali sada mogu da odem gde god želim i neću biti zabrinut ni zbog čega.”

Slobodno vreme najviše voli da provodi na Kalemegdanu i u Studentskom parku, a na pitanje šta mu se ovde najviše sviđa odgovara:

“Dopada mi se što su ljudi druželjubivi i voljni da pomognu i podržavaju jedni druge. Srbi su zaista prijatan narod.”

Iako mu najviše nedostaje porodica, mali nećak, otac, sestre i ostali, rešen je da svoj san ostvari.

“Imam planove i radim na njima. Želim da imam svoj brend. Naravno, treba da nastavim sa radom na veštinama i da stičem nova znanja, ali sve je moguće, potrebni su samo talenat, veštine i hrabrost.”

 Preuzimanje teksta je dozvoljeno u originalu uz pozivanje na izvor, odnosno, linkovanje ka strani odakle je sadržaj preuzet.

OSTALE PRIČE

Ostavi komentar